ГРЧКА: „Експеримент“ тржишта и интернационалног банкарства:
Лобирање и истина о реалности грчке радне снаге

Поштоване колеге,
У задње двије године ми смо доживјели непредвиву глобалну кризу која је присутна у виду “криза менаџмент- вишак задуживања финансијских слабих и презадужених држава“. Посебно јужноевропске државе.
Званично, почетак кризе се подудара са банкротирањем Лехман Бротхерс 15/09/2008, али датум окончања је непознат.
Жртве кризе су преко-задужене државе Европе а посебно јужне Европе а не само, са посљедицама за Евро и Европску кохезију. Није нам намјера да тумачимо разлоге кризе, нити да предложимо мјере да је превазиђемо, али да покушамо приступити проблему са тачке гледишта од оних који су директно погођени, а то су радници и њихове организације.

Напад против радника и њихових синдиката – под изговором кризе – која је стварана много година идеолошком припремом.
Најмодернија технолошка средства су кориштена за овај напад, са електронским новинарством, израдом слика и популистичком пропагандом која је играла водећу улогу.
Њен циљ је да подјели раднике, да обликује јавно мишљење које ће стигматизирати раднике презадужених држава као „контрапродуктивне“, „привилеговане“ и суодговорне за кризу.

У исто вријеме, они покушавају створити антагонизме између радника приватног и јавног сектора, између радника који имају сталне и оних који имају флексибилне и ниско плаћене облике радне снаге између запосленог и незапосленог.
На овај начин, они креирају услове за насилан напад против плата и закона о раду, што они сматрају одговорним за незапосленост и ниску конкурентност. У исто вријеме, погоршавање радних услова у боље заштићеном јавном сектору вуче ка доле индустријске односе кроз економски спектрум.

Ми сматрамо да су ови проблеми заједнички за све раднике широм свијета, иако радници Грчке и јужне Европе искушавају ове проблеме са насиљом без преседана против њихових примања и њихових права.

Ми желимо да вас информишемо да, прије кризе, годишњи приход грчких радника је био само 68% од ЕУ-15 просјека и 97% од ЕУ-27.  У исто вријеме, „лијени“- како они зову нас грчке раднике, када у сталном запослењу, ми радимо 150 сати више од просјека ЕУ-15 на годишњем нивоу, укључујући регулисане седмичне радне сате, дане годишњег плаћеног одсуства и број празника.

Сматра се да су грци други на ранг листи у Европи што се тиче прековременог рада, стварни број радних сати је на јако високом нивоу.

Такође морамо да подвучемо да, према Еуробарометру, такозванним „преко конзумирање“ грчки радници морају да раде два пута дуже поредећи са Њемачким колегама да би стекли исту робу/добра.

Такође вриједи напоменути да је Грчка увјек биљежила – у прошлости, а чак и више данас – кршења права рада, у оквиру пријатељског законодавства послодаваца које су владе користиле и даље користе, под наредбом ЕУ и ЕМФ – то је чињеница која даље погоршава садржај индустријских односа.

Горе наведене примједбе помажу да је успостави истина везана за грчке раднике, који су оптужени за и позвани да плате цијену кризе. Терет јавног дефицита и суверених дугова се наплаћује путем радника, као да су они одговорни за велике политичке и финансиске скандале.
Ниска конкуренција економије није проузрокована ниском цијеном рада, као што смо објаснили није случај. То је због недостатка индикатора за раст квалитета (е.г. нових технологија, радника, тренинга, ефикасне јавне администрације), дато да национална и европска предузећа, упркос дуплим профитима које зарађују поредећи са европским просјеком, не настављају са продуктивним инвестицијама. Умјесто тога, њихови профити су инвестирани у друге профитне и не-продуктивне дјелатности као и депозити у Швицарској или осталим европским банкама, које познајмљују новац Грчкој по невиђеним високим каматама.

Међутим, криза и потписивање Меморандума између Грчке и ТРОИКА (ИМФ, Е.У. и ЕЦБ) пружили су могућност за најагресивнију офензиву против рада.

• Плате су смањене од 10% до 50% у року од две године, док у исто вријеме незапосленост се попела са 9% на 18.4% и сиромаштво са 21% до 26%. Међутим, животни стандарди су дивергирали од ЕУ-15 просјека до 10 процентуалних поена, за само једну годину.
• Систем колективног радног уговора се демонтира, гдје су жртве секторски уговори. Минималне секторске плате су укинуте, док се активно промовишу индивидуални радни уговори.
• Индивидуалне и колективне редундансе су значајно смјештене у држави са најмањом стопом за субвенције незапослености у износу (56% од минималне плате унутар било које компензације за задњу стварну ренумерацију) и трајање, које је максимално 12 мјесеци.
• Они охрабрују апликацију флексибине и непоуздане форме рада, пружајући олакшице и смањење трошка за различите врсте непуног радног времена, и продужетак привремених уговора до 3 године са могућношћу даљег продужавања.
• Смањивање и деконструкција јавног сектора, у комбинацији са драстичним смањењем плата, екстензивне редундансе и сузбијање права радника, састављају слику укупне дерегулације од већ дефицијентног социјалног стања у Грчкој и радних односа.

Ови развоји и притисак под којим се налазимо, имају тенденцију да окрену државе јужне европе и државе југо-источне европе уопштено, у посебну форму протектората развијених држава.
Они користе Грчку као „покусног кунића“, у погледу са будуће промјене које су у цијевоводу за цијелу Европу, са циљем да даље наставе са политикама редукција и сузбијања цијене рада, која је већ усвојена у оквиру Еуро-Пакта.

Ова информација о грчком тржишту рада има за циљ да освијетли неке слике грчких радника, тако енергично оговарани од разним моћних центара, који покушавају без преседана и насилне редистрибуције богатства, већином гдје се губитак односи на раднике и пензионере.
Ова информација такође помаже да разјасни да се радници у Грчкој суочавају са проблемима који нису страни радници у другим државама, неовисно о интензитету и степену гдје се осјећају исти проблеми.

У истом радном оквиру, обећавајући сектори као што су, енергија, сектори капиталног интензитета, сектори који ус потребни за раст државе, су пронађени у оку циклона.

Такав је случај грчког сектора за нафту. Са годишњим обртом оф 13 милијарди евра и инвестицијама од 2.7 милијарди евра али такође са огромним потенцијалим растом, ухваћено је у оку циклона.

Европска рафинеријска индустрија је стављена у сумљу, због изговора о ЦО2 емисијама или због своје ниске профитабилности. Спектар великих енергетских производних електрана које се стављају у комерцијална предузећа је ближе него што ми то мислимо.
Први корак на глобалном нивоу, је био трансфер њиховог менаџмента и банкара. Тако, проблеми о реструктуирању производње енергетских компанија и њихових технолошких унапређења су замјењени проблемима камата, дионица, ризичних-премија и играма берзе.

Идеја стварног производног новца и стварне економије је полако нестајала. Једини производни и трговински системи за енергетске производе су замјењени појединим системима за производњу, дистрибуцију и трговину.
Трговци договарају количине, цијене и „ваздух“ кроз производњу виртуалног новца и „мјехурића“, али такође стварањем умјетничких капиталних доприноса, просперитентних износа и великодушниг бонуса, у потпуности занемарујући реалан производ.
А када је пронађено да је реална економија пуно мања од оне банкарске, вријеме је било зрело за компаније да се продају за цијену испод њихове вриједности.
Један примјер: може ли ко да вјерује да је тржишна вриједност грчке нафтне компаније – са обртом од 7.7 милијарди евра и инвестиционим програмом од 2.7 милијарди евра – данас само 2 милијарде евра?

Поштоване колеге,

Менаџмент кризе су преузели неки људи који су је и створили, зато што немогу никоме да вјерују. У овом погледу, они постижу следеће циљеве:
• Идеолошко и организационо разоружаваје радника
• Кривљење радника за кризу
• И коначно, прихватање нових мјера за „превазилажење“ кризе

Да ли ћемо им допустити да раде на свој начин?

Наша држава, о којој се расправља више од било које државе на свијету, не због њених добрих људи или цивилизације или због успјеха опоравка послије другог свијетског рата и безбројних страних интервенција, је пронађена у оку цилкона за своје „лијене недисциплиноване раднике“ – како они нас називају зато што:

• Ми и даље вјерујемо да наша будућност неприпада банкарима, -златним момцима- са огромним бонусима, немилосрдним послодавацима и хипотекарним гувернерима.
• Ми сањамо о друштву у којем раде људи
• Ми и даље вјерујемо да су синдикати организације које се боре за бољи животни фактор праведног раста.

Поштоване колеге,

Оно што се данас догађа у Грчкој је „проба хаљина“ „тржишта“ везано за све раднике.

Ми требамо да се отворимо нашим друштвима и убједимо их да овај цијелокупни модел управљања неможе да се настави и да нам је потребно продуктивно реструктурирање неших економија.

• Нама није потребан новац обмане, нама је потребан новац који је производ правог рада
• Ми не прихвађамо да будемо задужени да би они постали богатији
• Нећемо преговарати о било којим од наших постигнућа, у супротном ми смо одређени да их бранимо и проширимо

Наши синдикати су наша фамилија, ми њима вјерујемо и, ако имамо било каквих проблема, ми ћемо их сами исправити. У фронту глобализације њихове кризе они ће наћи глобализацију наше акције.

Ми не само да тражимо вашу солидарност, али такође ваше учешће у дијалозима и нашим проблемима и бригама. Ми позивамо на вашу координацију наших синдикалних дјелатности које су супротне тржишту.