Програм приватизације Португала

Поштоване колеге,

Даље у тексту су информације о програму приватизације Португала. Програм приватизације је наметнут од стране Европске комисије, Европске централне банке и ММФ-а, као дио пакета мјера штедње за смањење јавног дуга у Португалу. Програм приватизације укључује продају акција у електропривреди ЕДП кинеској Три Џорџ компанији која је одржана непосредно прије Божића. Програм предвиђа продају јавне преносне мреже, као и продају компаније воде Аква де Португал.

Приватизација је покушај неолибералне идеологије, као и корпорације и елита да демонтирају државно благостање гдје год могу. Са благостањем државе и смањујућој улози синдиката у многим земљама (у неколико земаља: Грчка, Румунија, Мађарска, Чешка република, на примјер закон је уведен да ослаби улогу синдиката на радном мјесту) такође ће довести до већег притиска на синдикате. Противљење овом снажном нападу ће бити главни изазов за 2012.године. Молимо колеге да искажу своју солидарност и да се ангажују у актима солидарности у 2012.године.

Јан Виљем ГУДРИЈАН
Замјеник генералног секретара

Информација из ИПС мреже:

Приватизација на путу
Марио Кеирош

ЛИСАБОН, Дец 22, 2011 (ИПС) – Најдалекосежнији програм приватизације државних предузећа у историји Португала почео је у четвртак са продајом готово свих државних акција у Енергиас де Португал (ЕДП) кинеској Три Џорџ корпорацији.

Кинеска компанија платила је 3,5 милијарди долара за 21 одсто удјела, победивши Немачки Е. ОН и Бразилски Елетробрас и Цемег, што га је и направило највећим акционаром. Држава је остала са мање од четири одсто акција у енергетској компанији.

Побједа Три Џорџ у тендеру за ЕДП ће отворити Португалска врата кинеским финансијским институцијама, што ће одобрити већи кредит у Португалу, како је џиновска кинеска корпорација обећала у Лисабону.

Приватизација јавних предузећа је једна од услова Португала договорених да на основу 110 милијарди долара спасавања договорено у мају.
Влада конзервативног премијера Педра Пасос Коеља је, дакле, почела да продаје државну имовину под програмом штедње договорене са „тројком“ међународним кредиторима: ЕУ, Европска централна банка, као и Међународни монетарни фонд.

Поред масовне приватизације план спасавања пакета је потписала влада тадашњег социјалистичког премијера Хозе Сократес и десничара, који је преузео власт послије мјесец дана, био је условљен о мјерама штедње као флексибилније тржиште рада што је јефтиније и лакше да отпуштају раднике, главно смањење потрошње, замрзавање плата и пензија, повећања пореза, смањење накнада за бенефиције незапосленост и пореза на доходак и олакшице, као и повећање пореза на додату вриједност.

Осим продаје преосталих државних акција у ЕДП, компанија која доноси велики профит, влада мора да приватизује високо уносан Национал аеродром – Аеропортос де Португал (АНА), – и да заврши продају Транспортес Аереос португалских (ТАП) – национална авио-компанија – до краја 2012.године.

ММФ, ЕУ и ЕЦБ су флексибилнији у односу на рок за продају акција у државној ГАЛП нафтној компанији и у Ред Електрика Национал (РЕН) преносној компанији, пристала да се може распродати „када се тржишни услови пословања побољшају. “

Међутим, према утврђеном року, влада мора да почне приватизацију националне поштанске услуге, ЦТТ, у другој половини 2012, и треба да заврши процес до почетка 2013.
Португалска новинска агенција ЛУСА цитирала је у уторак из ревидираног Меморандума о разумевању са „тројком“, која се односи на „план за дјелимичну продају Радија Е Телевисао де Португал (РТП) и Агуас де Португал (водокомпанија), а за продају концесија у јавном превозу од Лисабона до Порто, након што реструктурирање предузећа у тим градовима буде завршено.“

Парпублика, Португалска холдинг компанија за државна предузећа, почеће да се демонтира у 2013, када влада треба да заврши највећи дио приватизације, у складу са новом верзијом меморандума о разумевању.

Приватизације ће почети да изгледају све више и више атрактивније за инвеститоре када одређене мјере ступе на снагу у 2012: пола сата дужег радног дана, одмори смањени са 25 на 22 радних дана годишње, смањење плата и бенефиција, елиминација бонуса за одморе еквивалентно две додатне мјесечне зараде годишње, а елиминација бонуса даје се највише марљивим радницима: три додатна дана у години.

Генерални секретар моћног ЦГТП Централног синдиката Мануел Карваљо да Силва, рекао је „имамо власт која се понаша као да је земља под окупацијом страних сила … а радници се суочавају монструозностима … што показује да је влада престала да регулише грађанима земље и сада управља економским и финансијским групама „- ситуацију је описао као „социјални тероризам.“

Дневни ред приватизације Португалија нема преседана у ЕУ – чак ни код конзервативног премијера Велике Британије Маргарет Тачер (1979 -1990).

Раније ове године, професор економије Марио Гомез је рекао ИПС-у да „ми се крећемо на ултра либералном програму сличним реформама које су неки јужноамерички диктаторски режими спровели 1970-их и 1980-их, иако су то урадили на постепен начин.“

Са своје стране, Игнацио Рамоне, главни уредник мјесечних новина Ле Монд Дипломатик, написао је у уводнику овог мјесеца да је ЕУ „је последња територија у свијету гдје је бруталност капитализма умекшана политиком социјалне заштите – шта зовемо благостање државе.“

Али, додао је он, благостање државе је климаво јер „тржишта више не толеришу и желе да то сруше … То је стратешки задатак технократа који су узели узде власти, захваљујући новом начину преузимања власти: финансијски државни удар, који је представљен, штавише, као компатибилан са демократијом.“

Од 1973 до 1990 диктатуром генерала Аугуста Пиночеа, Чиле је постала прва земља у свијету која је у пракси поставила економске теорије Милтон Фридман из Чикага – школе за економију, заснована на слободном тржишту и монетарној политици.

Када су га упитали у магазину Ле Монд Дипломатик, Хозе Кадемартори, последњи министар економије у влади социјалистичког председника Салвадора Аљендеа (1970-1973), рекао је ИПС-у „Слажем се са Рамонеом“.

„Али оно што он и други критичари не говоре је да европска буржоазија жели да ликвидира или смањи на минимум предности система социјалне заштите, у корист приватизације, сниже трошкове и повећају свој профит.

„У свјетлу жестоке конкуренцији из Кине и других земаља које имају ниже трошкове радне снаге, они се с правом плаше да ће за 20 година или мање, Европа изгубити свој утицај у свијету“, рекао је он.

Оно што они желе, додао је он, наметну „Чилеански стил диктатуре неолиберализма, чак и ако то значи година патње за сиромашне и средње класе“.

Kадемартори је рекао да буржоазија у Европи разумије да је „ово прави тренутак да то урадите брзо, када су ослабљени синдикати и левичарске партије, узнемирене или подјељене, прије протеста организују и реагују, а ако буде потребно, ставе тачку на демократије да обезбједе промјену. Овде је много тога у питању..“

Превод са енглеског: Стручни сарадник СУРЕРС